Pad magnetnog polja čovekovih ćelija u medicini je okarakterisan kao sindrom hroničnog umora. On se ogleda u jednoj tipičnoj rečenici: “Legnem umoran, ustanem umoran, a spavam cele noći!“ Pad magnetnog polja uzrokuje lošu cirkulaciju i samim tim slabije dovođenje kiseonika i hrane u ćelije (slaba razmena jona na ćelijskim membranama). To u osnovi dovodi do narušavanja imunološkog statusa organizma. Osnovni simptomi ovog poremećaja su umor, malaksalost, adinamija, nedostatak energije i koncentracije, nespecifične glavobolje, nesanica i dr. Potrebno je na svim mestima za stimulaciju cirkulacije nositi magnete i to u ukupnoj jačini magnetnog polja između deset i dvadeset hiljada Gaussa. Tako jačate magnetno polje svojih ćelija, a stimulacijom cirkulacije stimulišete i imunitet, jer bolja oksigenacija stimuliše proizvodnju funkcionalno aktivnih T-limfocita i endorfina, a smanjuje lučenje hormona koji pojačavaju stres, jer je i stres jedan od najvažnijih faktora koji utiču na smanjenje jačine magnetnog polja čovekovih ćelija!

Pojam magneta poznat je još 6000 godina pre naše ere. Prema čuvenoj legendi pastir Magnes je primetio da se nanule iskovane od metala lepe za pojedine stene. To su magnetne stene vulkanskog porekla. Jedna od prvih otkrivenih magnetnih stena nazvana je LODSTONE.

Postoje prirodni i veštački magneti. Prirodni su načinjeni od rude magnetita, koja se sastoji od gvožđa i njegovih oksida. Oni nastaju u trenutku hlađenja lave (magnetne stene). U veštačke magnete spadaju elektro magneti, čije jezgro je od gvožđa, a oko njega se sprovodi struja (slabe struje, niske frekvence). Magneti mogu biti i stalni i privremeni. U nakit se ugrađuje neodimijumski magnet, prirodni, stalni magnet, jedan od najjačih prirodnih magneta, jer čuva magnetizam jako dugo, za sto godina izgubi samo 1% svoje snage.

Postavljanje magneta na površinu tela i njihovo dejstvo na ljudski organizam prvi put je proučeno od strane švajcarskog alhemičara i fizičara Paracelziusa (1493-1541). On je napisao: “Magneti imaju različite osobine, a jedna od njih je ta da oni privlače sve rdjave materije koje se mogu naći u ljudskom telu, tako da su magneti vrlo korisni kod svih vrsta upala, oticanja i čireva, kao i kod oboljenja bešike i materice“. Rimski istoričar Plinije stariji (23-79) zabeležio je da su se magneti u njegovo vreme koristili za lečenje očnih oboljenja. Persijski fizičar Avicena (980-1037) je koristio magnete kako bi odagnao simptome depresije. Drevni tekst, pisan sanskritom, Atarvaveda, govori o upotrebi magneta za zaustavljanje krvarenja. Egipatski spisi navode da su magneti bili u upotrebi u njihovoj medicini. Vikinzi sa severa Evrope koristili su magnetnu stenu, neku vrstu jakog magnetita, na mestima bola.

Englesku kraljicu Elizabetu I (1533-1603) dvorski lekar, doktor Viljem Gilbert lečio je postavljanjem magneta na kožu i uveo u zvaničnu englesku medicinu magnetoterapiju. Nemački fizičar Semjuel Haneman (1755-1843), osnivač homeopatije koristio je magnete u kombinaciji sa homeopatskom terapijom i beležio značajna poboljšanja kod bolesti zglobova, zapaljenjskih procesa, preloma i depresije. I Hipokrat je pisao o povoljnom dejstvu magneta na upalne procese i cirkulaciju. Dejstvo magneta na ljudski organizam:

Danas su jasno utvrđena dejstva magneta na ljudski organizam, a to su: dejstvo na cirkulaciju, imunitet, protiv zapaljenja i protiv otoka i bola.

Osnovno dejstvo magneta je dejstvo na cirkulaciju.

Nošenjem magneta na mestima važnim za cirkulaciju periferije i centralnu cirkulaciju, utičemo značajno na brzinu cirkulacije (radijalna arterija-mesto gde se pipa puls na ruci i na stopalima, važna mesta za stimulaciju periferne cirkulacije, i oko vrata, za stimulaciju centralne cirkulacije).

Magnetno polje stvara bipol na membranama ćelija krvi i tako dolazi do pregrupisavanja jona, te krvni elementi postaju elektropozitivni spolja, što omogućava njihovo nesmetano kretanje, bez sudaranja i usmeravanje kroz lumen krvnog suda. Takav način kretanja(mnogo brži), ne samo što sprečava sudaranje i lepljenje krvnih pločica, već i usporava taloženje LDL-holesterola i drugih supstanci na njih, pa se tako značajno usporavaju procesi arterioskleroze. Tako je magnetoterapija našla primenu kod svih bolesti krvnih sudova (hipertenzija, angina pectoris i infarkt srca, šlogovi) i kod mnogih drugih bolesti koje imaju komplikacije na krvnim sudovima, kao što je šećerna bolest .

Dejstvo na imunitet i protiv zapaljenja:

Ubrzanim kretanjem i davanjem energije leukocitima, naročito polarizacijom T-limfocita stimuliše se proces fagocitoze, ili gutanja uzročnika. Tako se rešavaju,vrlo brzo, procesi zapaljenja, ali, što je još značajnije, podiže se nivo odbrane od malignih ćelija, tj. stimuliše imunitet. Na taj način se otklanja i sindrom hroničnog umora, koji je nastao padom magnetnog polja ćelija imuniteta.

Smanjenje otoka i smanjenje bola:

Ubrzanom cirkulacijom magnetno polje donosi više kiseonika i hrane, ali pošto imamo zatvoreni sistem krvotoka, ono brže i odnosi višak tečnosti i toksine. Taj višak tečnosti su otoci, koji se pod dejstvom magnetnog polja smanjuju. Kada se smanji otok, tada se smanji i BOL, jer je bol načešće posledica pritiska viška tečnosti na nerve!